6
1957. - 1958. godina: Brezjak - Gornje Nedeljice
San o odlasku na studije lepih umetnosti u Beograd u realnosti je imao drugi smer. Sa diplomom Učiteljske škole (pet godina), načelnik za prosvetu u Loznici mi je ponudio, u nedostatku stručnog kadra, da predajem francuski jezik, crtanje i pevanje od V do VIII razreda u Osnovnoj školi na Brezjaku - Gornje Nedeljice, na dvanaestom kilometru valjevskog puta od Loznice. Prihvatla sam, svesno stavljajući sebe u poziciju UČENIKA (to samo mladi mogu). Stanovala sam u školi. Osnovala hor i folklor. Violina je bila moj instrument. Čitajući, upoznala sam Franca Lista, Vagnera. Lepota prirode, inspiracija za slikanje, staze u svim pravcima.
Nosile se baletanke i haljine sa žiponima. Svirao rokenrol.
U dogovoru sa ocem štedim novac za odlazak u Beograd na VPŠ - likovni odsek. U prostoru društvene zajednice u Loznici izlažemo slike Danica, nastavnik crtanja u OŠ u Gradilištu (Viskoza) i ja maja 1958. godine. Na kraju školske godine inspektori su bili vrlo zadovoljni mojim radom. Otkaz je teško uvažen. Bežim za Beograd. Sa lakoćom polažem prijemni ispit. Nema slučaja. Nesvesno zna. Vrata se otvaraju.
Preko leta idem u Sloveniju u Šoštanj. Gost sam porodice slikara Viktora Kojca. Pohađamo Savinjske Alpe, Logarsku dolinu i zamak u Velenju. Oblaci šetaju, divokoze skaču, runolist cveta.<< prethodna | sledeća >>